Ovih nekoliko dana mi prija ova pesma, nekako me tesi,daje snagu i vraca osmeh, ni ja ne znam zasto. :) :) :)
Vazno je da sam pocela da se smejem. Jos samo par meseci!
LENNY KRAVITZ
"I'll Be Waiting"
He broke your heart
He took your soul
You hurt inside
'Cause there's a hole
You need some time
To be alone
Then you will find
What you've always known
I'm the one who really loves you baby
I've been knocking at your door
As long as I'm living
I'll be waiting
As long as I'm breathing
I'll be there
Whenever you call me
I'll be waiting
Whenever you need me
I'll be there
I've seen you cry
Into the night
I feel your pain
Can I make it right
I realize there's no end in sight
Yet still I wait
For you to see the light
I'm the one who really loves you baby
I can't take it anymore
As long as I'm living
I'll be waiting
As long as I'm breathing
I'll be there
Whenever you call me
I'll be waiting
Whenever you need me
I'll be there
You are the only one
I've ever known
That makes me feel this way
Girl you are my own
I want to be with you
Until we're old
You've got the love you need right in front of you
Please come home
As long as I'm living
I'll be waiting
As long as I'm breathing
I'll be there
Whenever you call me
I'll be waiting
Whenever you need me
I'll be there...
Euforija oko ove noci vestica je u punom jeku. Gde god podjem moram da pazim da se ne sapletem o neku bundevu ili strasilo. Ne moze covek da se okrene a da se pri tome ne zakuca u neku spodobu. Ko ima slabo srce u velikom je problemu zbog predstojeceg nam praznika. Noc vestica, bal zombija, zurka nakaza, festival vukodlaka i vampira, sedeljka duhova i svih ostalih spodoba, avetinja, cudovista i monstruma. Ukratko, svi oko mene su poludeli od uzbudjenja. A ja ovakva kakva sam -naopaka (sto bi moja baka rekla) gledam sve to, i pokusavam da sprecim sebe da ne dozivim srcani udar svaki put kad izadjem iz kuce. Nepreuvelicavam casna rec. Svi u mom komsiluku su izneli svoje bundeve, duhove, strasila, figure najgorih spodoba koje sam ikada videla, i to u ljudskoj velicini, satro dekoracija dvorista u skladu sa praznikom. Kad ulazim i izlazim iz kuce srce mi obavezno preskoci, pogotovo nocu. Poredjali su sve te monstrume, pola sija u mraku, pola njih se nazire. Ne znam da li mi je gore preko dana kad zapravo stvarno vidim koliko su jezivi, ili nocu kad samo pretpostavljam, dok mi lisce skripi pod nogama, a vetar zavija. Kao scena u hororima, samo cekam da izleti neki psihopata i prereze mi grkljan.
Jedna vesela i fina porodica sa dvoje male dece su postavljali replike spomenika, pravili malo lazno groblje u dvoristu, vrlo ljupka i idilicna slika porodice. Iza svakog drveta i zbuna vire duhovi i zombiji, po stepenicama cuce bundeve i bas mi onako stvaraju jezu.
A kad prezivim prolazak kroz ulicu i najzad dobauljam isprepadana do odredista, recimo market, tek tad moram da skupim svu hrabrost i ukoracim tamo. Kuce straha su smesne za ovo. To su lavirinti od rafofa na kojima cuce, vise, urlaju i BUAHAHAHAHA se smeju koje kakvi kosturi, vestice i sablasti.Moracu da slikam jer ja to recima ne mogu da opisem. Zbog svega toga bi najradije trcala do dela sa hranom, al kad stignem tamo cekaju me vec ranije pomenute bundeve.
Nije ni cudo sto piljim nocu u plafon i osluskujem gde sta suska. Znam, smesno je, al zaista mi prodje jeza niz vrat i srce preskoci. Blago njima kad mogu da se raduju ovako, ako ispustim svoju plemenitu dusu od straha proganjacu ih svake naredne godine bas za ovaj praznik. :):):)
Za par dana je tri meseca kako emigrirah. Sta mi bi? Stvarno, sta mi bi? Pitam se svakog jutra, podneva i veceri, a bogami i u periodima izmedju. Pitam sebe, a pitam i druge. Da budem postena njihove odgovore ne razumem, a svoje jos manje.
Plakalo se danima pred put, plakalo se i tokom pakovanja, kad se pozdravljalo, plakalo se u avionu, a iskreno place se i sad cesto pod tusem, a i tokom razgovora preko skyp-a,placem i kad mi se jede mamin rucak, .... Poenta- place se! Sta cu kad sam spakovala kofere, ja jedinica (cuvana, mazena i pazena) i zaputila se u obecanu zemlju. Je(biiiiiiiip)bo je onaj ko je obecao.
Za ova tri meseca sam takva cuda videla da bi mi Alisa zajedno sa Ludim Sesirdzijom zavidela i priznala da njene imaginecije za moju realnost nisu vredne pomena. Ma kakva Alisa, presla sam je za 3598614 nivoa. Elem, o tome cu drugi put, vracam se na temu.
Dodjoh iz nebeske u obecanu zemlju, i saznah zasto je ova moja maticna nebeska i zasto smo mi nebeski narod, al saznah i zasto je ova obecana. Da li su ovi ovde obecani narod to jos nisam skapirala, ali zato im se obecava vise nego u nebeskoj. Ovi moji u nebeskoj su posle toliko godina u gov(biiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiip) fekalijama, naucili da plivaju izmedju obecanja , neba i zemlje, al ovi ovde dalje od obecanja ne vide.
Stekoh ja teskim radom u majcici Srbiji diplomu, gulila se klupa, ucilo se, ispijale se kafe nocima uz knjige da se diplomira sa pocastima, i onda dodjem ovde, a oni meni sa najljubaznijim osmehom saopste kako je sve to lepo, dobro i super, i kako sve oni to meni priznaju i postuju medjutim, SORRY BUT JEB(biiiiiiiip)GA, moram da ispolazem jos par dodatnih ispita da bi ovde dobila diplomu. Ali zivota mi ljudi, ne mozete da verujete kakvi su to osmesi, mislim da su im andjeli obucavali salterske i drzavne sluzbenike kako sa bozanskim osmehom saopstiti coveku da je vazduh, da je nula, da je sve sto je bio vise nije. Njima je jako zao, i znaju da je sve ovo frustrirajuce, ali to sto si bio i ziveo vise ne vazi.
Zemlja mogucnosti! I tako oni mene isprate, naravno sa bozanskim osmehom i kazu mi :"Radujemo se sto ces od sledeceg semestra biti nas student." Raduju se!!!!!!! A meni para izlazi na usi, pritisak nemam, puls nemam, a oni mi se raduju. Meni i onim paricama koje moram da pljucnem za skolovanje, ili ti doskolovavanje, ili sta vec.
Druga stvar, u ovoj zemlji mogucnosti mozes sve, samo ako ti se posreci da prezivis prvih par meseci dok cekas radnu dozvolu. Kazu oni meni :" Za dva do tri meseca, dobicete radnu dozvolu na kucnu adresu." Naravno posto su mi prethodno trazili i krvnu sliku askurdjela. Vauuu, a za dva tri meseca bez radne dozvole mogu da se slikam. Ako si imigrant nisi Homo Sapiens, ma kakvi, nisi ni ameba. Ti si jedan vanzemaljac, u narodu poznat kao ALIEN, pod odredjenim brojem zaveden, i svaki put kad odgmizes u imigraciono ne bi li ostvario svoja prava doceka te teta od 359 kg zive vage ali andjeoskog osmeha, koja dok joj objasnjavas koja te muka tu dovela gleda kroz tebe, a kad zavrsis svoj monolog ona kaze: " ti si ALIEN 999996666554852 moras da odes u drugu ustanovu, koja je naravno u (BIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIP) materinoj, gde te doceka jos jedna takva ljupka dama ili gospodin, ponove ti da si ALIEN 999996666554852, i onda te proslede u jos tri lepe ... I posle nekoliko slicnih ciklusa, na kraju ti kazu za dva do tri meseca na kucnu adresu stize. I uvek sve stize na kucnu adresu, al jbg za dva do tri meseca. Pa ako prezivis, preziveo si. Jer u lancu ishrane na planeti Zemlji ALIEN ne postoji. Dakle ne mora da jede, ne mora da odrzava zivotne funkcije, nego samo neka vegetira dok ne dodje vreme za naturalizaciju. Mozda misle da mozemo u hibernaciju dok nas svi sistemi ne obrade, preoblikuju i ispljunu kao mutirane drzavljane obecane zemlje. I najzad stigne to pismo, pocnes da radis dva posla i skupljas pare za ono ranije spomenuto doskolovavanje, preskolovavanje, ili kako oni kazu transfer kredita, pa kako ti bude. Sva sreca da mi je u glavi jos uvek sve iskricavo i sareno, tu je i volja i snaga, tu su i suze, ipak samo sam covek- nisam alien mame mi.
Vreme mi je da odbauljam u svoju kapsulu za hibernaciju. :))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
| « | Januar 2026 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- Oktobar 2012 [4]
